Kondilomi
Kondilomi su jedna vrsta bradavica koja se zbog svog izgleda često naziva i “petlovom krestom”. Imaju nezgodnu osobinu da se pojavljuju na spoljašnjim genitalijama (vulvi), a nisu retki ni u vagini i na grliću materice. Dakle, kondilomi su polne bradavice, a njihov izazivač je Humani Papilloma Virus (HPV).
Ukoliko su mikroskopske veličine kondilomi ne prave neke naročite probleme, mada mogu da promene razmaz za ranu dijagnozu raka (Papanikolau razmaz), tj. da ga učine sumljivim. Tek kada narastu do veličine da se mogu videti golim okom (to su obično čitavi buketi sjajnih i beličastih bradavica), žena po pravilu oseća neprijatno peckanje. Kondilomi se prenose seksualnim kontaktom, ali njihova pojava zavisi u velikoj meri i od odbrambenih organizama.
Kako se leče kondilomi
Metode lečenja kondiloma su uglavnom iste kao i kod drugih telesnih bradavica: spaljivanje, zamrzavanje ili otsecanje. Prema tome, radi se elektrokoagulacija, krioterapija ili hiruški zahvat (ukoliko je potrebno daje se i opšta anestezija). Za kondilome, kao i za sve bradavice, važi pravilo da su rezultati lečenja nepredvidivi i da se ne tako retko bolest vraća nesmanjenom žestinom (recidivi).
Prirodno lečenje kondiloma
Dobar prirodni lek protiv kondiloma je osnovna tinktura tuje, koja se stavlja na kožu i sluzokožu dva puta dnevno.
Zatim, protiv kondiloma preporučujemo podofilin (ekstrakt biljke mandrake), u obliku benzolske tinkture (25%). Stavlja se na obolelo mesto dva puta nedeljno, sa obaveznim naknadnim 15-20 minutnim ispiranjem rastvorima kamilice ili nevena. Ako se ostaci podofilina na taj način ne odstrane, može doći do neprijatnog osećaja pečenja.
Osnovna tinktura tuje se može i piti, pa se u tom slučaju dva puta dnevno uzima po 10 kapi. Homeopatsko lečenje se sprovodi granulama. Unose se 3 puta dnevno po 2 granule.
Na kraju, za prirodno lečenje kondiloma u rezervi nam ostaje osnovna tinktura kolhicina, koja ima osobinu da momentalno prekida ćelijske deobe i koja se koristi isključivo lokalno. Obratiti strogu pažnju, jer je kolhicin veoma otrovan ako se uzme oralno. Po svom poreklu on predstavlja prvu generaciju citostatika (lekova za sprečavanje rasta i razmnožavanje ćelija, veoma korisnih u slučajevima raka).
